Опет Марко Краљевић и Филип Шокчић 0001    Вино пије Шокчићу Филипе, 0002    Вино пије, а у руке гледи, 0003    Па је ’вако њиме беседио: 0004    ”Руке моје, млогог сте згубиле, 0005    Јошт се вади сабља из корица 0006    На онога Краљевића Марка!” 0007    То зачуо Краљевићу Марко, 0008    Коња језди Шокчићевом двору, 0009    Па беседи Шокчићевој љуби: 0010    ”Бога теби, Шокчићева љубо, 0011    Је л’ у двору Шокчићу Филипе?” 0012    Беседила Шокчићева љуба: 0013    ”Ид’ одатле, незнана делијо, 0014    Свака шуша за Шокчића пита!” 0015    Плану јунак Краљевићу Марко, 0016    Па удара Шокчићеву љубу – 0017    Колико је лако ударио, 0018    Три јој зуба у грло сасуо, 0019    Па он језди царевим друмовом. 0020    Њега срета Шокчићу Филипе, 0021    Па зачеше кавгу заметати, 0022    Ударише један на дургога 0023    Коњским гривам и прсам јуначким, 0024    Носише се три дебела сата. 0025    То је Марку и помучно било, 0026    Па беседи Шокчићу Филипу: 0027    ”Курвин сине, Шокчићу Филипе, 0028    Вино пијеш, а у руке гледиш 0029    И рукама овако говориш – 0030    ,Руке моје, млогог сте згубиле, 0031    Јошт се сама бритка сабља вади 0032    На јунака Краљевића Марка’, 0033    Па ја пођо да ти сабљу гледим 0034    Како ће се вадити на Марка!” 0035    У том ману сабљом и десницом, 0036    Те му русу одсијече главу. 0037    Оде Марко друмом пјевајући, 0038    Филип оста с сабљом дремајући.